Pastir

257

прелази мало-по-мало непогатеним начином у руке малог броГа бездушних зеленагаа и кашшара. Докле будемо сви имали, од чега ћемо живети и подмладак сво! гашти, дотле нам сваком поГедином ова земља мила бити, па ће нам шш мили1а постати, ако израдимо, да се придруже и оне земље, у кошма се лепа српска реч чуге.

Недеља Сатарјанкнна. (1ев. 1ов. зач. 12.) У дане Гесење, кад беше време за се1ан>е жита, дође Исус у плодоносну равницу Сихемску, ко1а беше међу горама Гевале и Гарицима, и где становаху СамарЈани. Горе ове бе1аху чувене због своге спољашње природе. Путници ирича1у, како са задовољстом бацагу поглед на гору Гарицим, кога Ге покривена вечним зеленилом. Растиње њено живо им напомиње Бога свевлагог , кош да1е милост сво1у свима оним, кош га љубе и кош врше вољу његову. Напротив тога гора Гевала била 1 е из гединог само камења. Пустота и дивљина њена напомињу свагда Бога страшног, кош строго казни човека за свако преступљење. Кад Худеш први пут дођоше у долину Сихемску под вођом свошм Исусом Навином, ове горе поразише их: оне узбудише у њима чуство страха према Богу правосудном и чуство илагодарности према Богу довром, милосрдном. И они се ноделише на два стана. Хедни изиђогае на гору Гарицим и овде запеваше: да благослов божиш почива вечно над онима, кош буду вршили вољу његову и испуњавали закон. Други се иоиеше на Гевалу, и поражени дивљином и пустотом ове горе, произнесоше у иесмама свошм ироклество на све оне, кош би почели наругаавати закон Хеховин. И од овог времена гору Гарацим назову гором влагослова , а гора Гевала добте назвање гора проклества. Усред ове