Pastir

259

пожели, да овом приликом чуГе од Исуса оно, што Ге се понаГвише тицаше, Самар1ани сматраху себе за људе, кош праву веру веругу, и кош ће по овоме бити достоши, да уђу у састав тог новог царства Месишног, кад се оно гави на земљи. И кад се Тудеш иовратише из ропства вавилонског, СамарГани их предусретоше као сво^у браћу и предложише им свогу помоћ у грађењу новог храма. Но Тудеш одбацише њихову помоћ, што их сматраху, да су лажне вере, и да по томе Бог мрзи на њих. Због овог СамарТани омрзоше на ТудеГе и за кратко време начинише за се особити храм на гори Гарициму. Ово не беше по вољи Тудешма, па зато об1аве да Ге таг храм противан закону божиГу, да ге и богослужење у њему мрско и непртатно Богу, те због тога устану и под Тованом Гирканом разруше т;и’ храм Самарганима. СамарГане ово ражљути, па сматраху то разрушење свога храма за 1едно од наТвећих безакоња од ТудеГа. Зато сад Саамарјанка и жељаше да дозна, ко ли Ге у овоме прав: да ли они, што начинише храм, или Тудеш, што развалише, те због тога се и обраћа с питањем Иеусу: „очеви наши — вели она — молише се Богу на ово1 гори, а ви Тудеш кажете, да Те у Терусалиму место, где се треба молити ?“ Тедеш беГаху прави у овом случаТу. Но закону МоТсиГеву све жртве у старом завету требало Ге приносити 1едино у храму Терусалимском. Тер Бог старог завета беше заповедио, да се начини само Гедан храм у Терусалиму, да тиме одучи Тудеге од многобожности и да им усели верл у јединог Бога. Осем тога, сви закони старог завета били су праобрази Христу — Месиш, спремали су само људе за дочек Спаситеља и морали су с доласком његовим престати. Спаситељ ге морао произаћи од ТудеГа. Па зато Исус и одговора СамарТанци: ви не знате чему се молите, а ми знамо чему се молимо, гакш спдсенТе ш 1г(деи естк. Но Тудеш неправилно схватаху значаГ свога закона. Сви