Pastir

298

И Хевреш и незнабошци држали су, да човека никад не постиже несрећа , док не згреши. И нагеданпут они виде, да лице, коге Ге толико несрећно, да умире срамном смрћу на крсту, људи признагу за Бога! Зар су они могли разумети, да ге таг грешник по њихову схватању био у исто време нагчистиш и нашраведниш, да ге он тако осуђен за безграничну љубав свогу према људма, осуђен зато, што ову љубав не простираше он на неколико извраних , но одсечно на све и свакога, и шш више на оне, кош су презрени, забачени? Зар су они могли разумети, да су њега предали на смрт кнезови и архигереш геврекки зато, што им се ни1е ниско клањао, што их Ге 1авно изобличавао ради њихове надутости и угњетавања сиротиње ? Зар су они могли схватити, да су њега распели архиГереш и кнезови зато, што Ге проповедао општу љубав к свима људма, ко1а ге имала задатак, да све препороди, угедначи, учини браћом? А кнезови и архиГереш имађахужељу, да господаре, да држе људе у стези, да их глобе и ником не да1у рачуна, па им страшно беше слушати проновед Спаситељеву. Они су знали, да Ге свет слаб дотле, док у њему нема узагамне љубави. Они никад не презаху од речи т, али их хе као стрела у срце пробшала она чудотворна братска реч: ми. А у науци и приповеди СпаситељевоГ свуда се чугаше ова последња, Он и у молитви, когу предаваше свошм последницима. не пропусти то из вида, већ у место: отче мои, препоручи говорити: Отче нлша. И ево због чега су распели Исуса кнезови и архиГереш ГевреГски. Имало Ге дакле шта да се одговори на дивљење Владимирово: како се то хришћани клањагу ономе, кош 1е био распет. Но философ грчки, и ако бехаше у ондашње доба 1 едан од нахбољих ФилосоФа, не беше тако вешт, да потпуно протумачи Владимиру то питање, Гер у оно време нико га и не знађаше. Он говораше Владимиру: „Па шта хе из тога, што су кнезови и архихереш убили Исуса? Они опет нису сцоге цељи достигли; Гер хе Спаситељ васкрсао и узнео се на