Pastir

309

разнежености и раскошности духовенства Григориге НазиГанзин, сувременик св. Златоуста: „мене укоравагу за скромност мо1ег стола, простоту хаљина и природно опхођење. Но 1а нисам знао, да би ми се требало надметати у томе с префектима, конзулима, ђенералима, кош се тако много брину о умножењу свог богатства, кад мо1е богатство треба да припада сиротињи. Ја нисам знао, да ми ге требало возити се на скупоценим коњима и интовима, те да се тако уклањагу испред мене људи као испред дивљег звера. Ово може бити и погрешка с мо1е стране. Но у таквом случаГу извините моГу слабост. Изберите себи другог Гепископа, кош би вам се више допадао. А мени дагте могу нустињу, мо1у самоћу и Бога, Гединог само Бога, а поред тога не браните ми шш и то, да се могу налазити код сиротиње." Пороци дакле ови бе1аху веома развигени, кад св. Златоуст дао беше себи за правило, да их искорени. Па после овог шш 1 асни 1 е излази нам пред очи узрок мржње духовенства против њега. Не треба при овом заборављати ни жестину његова говора и тврдоћу характера. Неспособан, да прикрте сво1а осећања, неутољив и строг у свогог оцени, он се не боГаше, да изнесе пред народ све пороке духовенсгва и да захтева или удаљења или исправљења. Но то бегаху нижег чина људи, кошма за невољу и опрашташ такав начин живота. Али ево несреће и зла, ко1е иревишава свако веровање. У цркви христовоГ тога поквареног века беГаше и Гепископа , кош ни наГмање нису били бољи од тих свакоГаких пустињика , већ шта више у многим обзирима шш и црњи и гори. Геронтте, Гепископ никомидиски , кош Ге пре био ђакон у Милану, ухвати ноћу тедног сатира, одсече му главу и баци га у хлебну киселицу. Изобличен строгим укором од Амвросша, он измакне у Цариград , а овде бе1аше опште приетаниште зликовцима. Ваљан лекар, весео у разговору, вешт у силеткама и у опште што-но кажу препреден човек, он добше Гепископшу нико-