Pastir

362

штенодегствима грчким; 6.) да се у 1епархи1ама, где су два гепископа, гедан латински а други грчки, као н. пр. у КеФалонит, Занту и другим местима, латински Гепископ не меша у права грчког, како према духовницима грчким тако и према световним, и у опште у какве му драго послове, што припадаГу грчком старешини, кош Ге дужан управљати, старати се и извршавати своГу власт над Грцима онако исто, као и латински гепископ над евошма; 7.) да се грчки свештеници, што живе од парохига, и монаси слободно користугу имањем, ко1е припада њиховим црквама или монастирима, као и уступлењима, изузетцима и одличностима, означеним у панино 1 були *) Маге та^пшп - - велико море; на послетку 8.) да се удовице грчких свештеника и других клирика, ко1е живе поштено, користу1у оним правима, изузетцима и одличностима, коГа су им припадала за живота мужева њихових. Ову наредбу папе Лава X. потврдио Ге и Климентше VII. 26. Марта 1526. године. Но и не гледаГући на та правила и на претње, њима придате, православни Грци на острву КрФу често су били притешњавани у извршивању свошх обреда не само од духовенства него и од правитељства латинског. Зато ге протопоп тога острва принуђен био отићи у Рим, где се жалио папи Павлу III. и оваг Ге 8. Марта 1540. год. послао грамату —- писмено латинском архихепископу на острву Крфу и осталим духовним чиновницима на том острву, припретивши им, да ће их одлучити или предати суду, ако правила Лава X. нашотпунихе не испуњаваху, додавши к томе, да грчки свештеници могу свршавати обреде погребне и носити крст, не плаћахући латинима никакве таксе нити иштућн од њих благослова. Све 1е то одобрио и венецшански сенат 31. 1улша 1542. год. за време дужда Петра Ланда, и у доцнихе време штампано Ге у 1762. год. на три хезика: талиханеком, грчком и словенском. Међу тим доцнихе римске иапе нису били тако накло-

*) Тако се зове пашшо писмо.