Pastir

403

свету промени подложно , да све иде одређеним редом, да се непрестано обрће и непрестано мења живот људски и њихова срећа на земљи , и да по овом свеопштем закону промене може и њихово добро сутра прећи у руке другоме, а туђа сиротиња свалити се на њихов врат. Па зато да су и они дужни, да се постараГу, да стеку братско саучешће , да су дужни помагати свошм ближњима било утехом , било стварном помоћи, било саветима, те да тако заслуже, да и њима у случагу њихове несреће други притече у помоћ и олакша им невољу и тугу. Па како су човекољубље и милосрђе врлине тако потребне за друштвени живот, како су оне потпора и услада у животу људском, то ге онда Гадно и жалосно оно друштво, у коме Ге мало ових врлина или их нема никако. Човек, кош никог не љуби, кош ником не пружа помоћи, кош не сачуствуГе несрећи ближнњега, или гато те шш црње, гледа на туђе несреће равнодушним и веселим оком, такав човек мора бити наравствени измет у друштву, такав човек не заслужуге, да живи међу људма, нити може достошо носити име „човека.“ Нема ништа ружниге ни срамнте за човека од дивљине и окамењености срца његова! Човек без саучешћа нте нити може бити прави човек зато, што нико по природи нте дишен те способноети, да разуме и осети туђа страдања. Шта више и сами зверови, кош немаГу такве снаге раз} 7 ма нити танкоће у осећањима, способни су само по природном нагону разумевати не само телесне патње и страдања но и наравствене туге и болове људске. Свето писмо уверава нас, да и сама неразумна природа према наравственом ропству човека сокоздихлетл и жеддета свободитиса ш јзлботу истл^тд Б2 свовод^ СЛЛВБ1 члдг Бо;к'жх 2 . (Рнм. VIII. 21. 22.) А тим више ми, као људи, као достоши последници божансвеног учитеља нашег, зар нисмо дужни 1ош зарана старати се да задобтемо, да развтемо и пресадимо у срца