Pastir

443

за то место Гедног од калуђера атонског кош с њим путоваше. Император из уважења к св. Сави предложи место архиепископа српског њему самом. Св. Сава, знагући од какве користи он може бити цркви и народу сриском, прими понуду императора и 1221. г. патршарх рукоположи га и нрогласи за архигепискоиа целе СрбиГе. Опремагући се већ да пође у Срби1у, али руковођени и у оваГ мах чисто народњим чуством и љубављу к свом роду он изиште од цара и иатри1арха право да може, сам постављати 1епископе у Србиш. Таквим начинои добшена буде олакшица за српске 1епископе а угедно уништи се дужност, по кош1 су они морали ићи у НикеГу ради рукополагања за Геиископа. Уз то император преда св. Сави и своГу повељу у когог се говорило: да не долазе више из српске земље у Никегу они, кош тражили буду достоганства архигепископа српског већ нек их у Србиш сабор светих Гепископа поставља по свом нахођењу. Повеља беше потгшсана царем и целим сабором Генископским у Никеш и предана буде у руке новоме архигепископу српском. Таким начнном благодарећи св. Сави црква српска постане независна, како од истока тако и од запада и избави се од неприлика и терета, кош Го1 сметаху, да се она слободно развнга и усавршава.

0 свећењу воде. Кад Ге у старом завету Господ Бог дао крв од жртава, да се њом може нечистота од греха очиститн, заповедио Ге МоГсегу и Арону, да ради чишћења од нечистоте телесне, приправи особиту „очистителну воду“ (числ. 19. у - 9.) С том се водом чистио сваки човек, кош се дотакнуо мртве лешине, човечишх костгну или гроба ‘) и сваког са-

) Одтуд по своГ ирилпци и данас обичаГ, да рођаци и еви други, кад се с