Pastir

458

се, помоли се Богу заГедно с онима, кош се ту десише, и изговори ове речи: „осећам Гош сада, Господе, како су верне оне твоге речи: вллжени изгнлни прлкди рлди. Хвала ти за све. Нека Ге благословено име твоге на векове! Амин.“ Изговоривши ово он се пружи и испусти дух 14. Септембра 407. године. Како се разнесе глас, да Ге Златоуст преминуо, не беше већ ни Гедног, кош би сад на њега мрзио. Чуство правде узимље сада мах. Спомен о Златоусту васкрсава сад изнова на делом истоку. 1едан само Гепископ нађе се, кош хтеде да спречи законити повратак части и поштовања остатдима Ховановим. То беше Кирило, синовад и наследник ТеоФилов. Но народу дариградском не беше довољно само то, да његов Настир буде записан у читуљу Гепископа: то беше веома мала и жалосна накнада, коГа би народ задовољила. „Каква Ге ту ваГда, — говораше он од прилике — што ће се име Златоустово написати на мермерноГ таблиди загедно с именима Нектарта и Арзадта. Златоуст Ге требало да се врати у Цариград и да на свагда заузме тамо место у дркви, из коГе га на силу и неправедно извукоше.. .“

По доласку свом у Србту св. Сава као архтепископ договори се с братом свошм краљем СтеФаном и раздели наново СрбиГу на гепископства, По новом разделењу сва се Србига подели на дванаГест епископта овимђ редом: 1.) Хепископта Захумска , с катедром код монастира Богородице. 2.) Диоклекка , код цркве архистратига Михаила. 3.) Даварска, (сада Дабра) код цркве св. Николе. 4.) Будимска , на Морачи (више Спужа — садање село Будимо), код цркве св. Ђорђа. 5.) Рашка , (предео у ком Ге била престоница Нема-

(Од С. Н ћа) V.