Pastir

473

свогим онет учини нову победу над неправдом и бешчовечним гонитељима свогим . Људи видеше, како синови Аркадигеви и Хевдоксишни, простирући руке и очи своге на раку светитеља, моле га, да оирости њиховом оцу и ма1ци, да оирости и да заборави увреде, коге су му у животу нанели !... Какве беГаху иоследње мисли и последња осећања Златоустова? Да ли изгнање, гонење, душевна и телесна страдања не бегаху толико снажна, да сломе ову д» шу тако чврсту и тако силну? Умирући, да ли 1 е опростио неприГатељима овошм, или 1е истргао из дубљине душе сво1е поносите речи Григорига VII. „Га немадох других неприГатеља осем неприГатеља цркве?“ Таква непоколебљивост беше главна црта његова карахтера. Кад умираше, имађаше изглед кротак и дубоку оданост вољи божи1о1, но он не преклони сво1 врат ни нред ким, нити нзусти недостошу реч из уста свошх; гер и у несрећи он беше велики и у њог знаше наћи за се радости. У последњем његовом спиеу свуда вири гасност, сталност, кога узбуђуге, производи удивљење, а не тражи никад сажаљења. У пустињи , где виђаше већ блиску смрт, у даљини од свошх непригатеља , а близу Бога, у средини свошх страдања, ко1а му већ бегаху до кра 1 ности отежала, — он не пада духом, већ храбри и теши и себе и оне, коГе због њега гоне и протеругу. Овако слободно гледа стошк смрти у очи. Но зрак божанствене наде умекшаваше му ову хладну и челичну узвишеност у тузи. Стошчна Ге наГзнатнига секта философски у прехришћанско доба, ко1а хладнокрвно гледаше и на радости и на жалости овде на земљи, не виде за гробом светла зреника вечног живота и неумитне правде. Златоуст се уснокогаваше таквом вером свошм. Веругући у самог себе, он тако исто вероваше и у божанствену благост, кога га ис нитуГе, али нема намере, да га уништи. Ако се Златоуст нигда не хте да клања људма, он се онет пред оним , у коме