Pastir

474

1е видео милостива оца, правосуднога судшу , смираваше с пуним поверењем. Он виђаше сво1ега Господа — свогега судту више ове земље

Исторнчкн преглед српске цркве. (Од С. Н ћа) VI. (Наставак.) Самосталноет српске цркве, утврђена св. Савом, првим архтепископом и просветитељем српским, Гамчила ге и за славну будућност њену. Наследницима св. Саве ни1е ништа друго остало, већ продужити рад у том правцу, као што Ге велики светитељ почео. Знагући све то, архигепископи српски старали су се да оправдагу свог високи положаг у цркви и држави српског, и да стеку у народу име досто!них заступника престола св. Саве. Свошм заузетим трудом, свошм проповедима и љубављу к народу и православљу, архшепископи српски старалн су се, да препрече пут римско 1 пропаганди, ко1а се у то доба Гако осилила била. У то време — о ком ми говоримо — духовенство српско тесно се удружило било с правитељством, и оба за1едно свом снагом ударе на Гедног општег непршатеља на римско духовенство. Дружба ова била ге од замашног утицаГа, не само за цркву већ и на сву државу српску за њено унутрашње стање. Какву Ге важну улогу играло духовенство српско у то време, може се видети из свађе Драгутина с оцем. Драгутин устане против оца свог Уроша великог с намером, да се попне на престо српски. Сава II. тадашњи архигепископ српски, толико пробуди у Драгутину чуство уважења према родитељу, да он одмах послуша савете архтепископове и покаге се пред њим. Други пут, кад ге он кушао срећу, да после смртн очеве завлада престолом,