Pastir

476

архтепископа Данила и краља СтеФана Дечанског, на ком 1 е СтеФан поклонио 30 села монастиру Дечану. Шта више, такве ствари, као што 1е н. пр. освећење храма, утврђава ло се обично целим сабором еиископа и игумана српске цркве. При таквом стању српске цркве. т. п кад се 1 епископи и свештенство тврдо држаше прастарих правила цркве и предања и кад краљеви српски загедно с народом иодгреваше оданост к православљу, разуме се, да нгпе могз^ћно и помислити о хересима и кварењу истинитог учења и установа цркве новим учењима. Познато Ге из пређашњег нашег говора, како се нолако вера хришћанска распрострањавала у Србиш, и како 1е народ српски читавих пет столећа двоумио, дал да прими веру хришћанску и православље или да се сасвим отпади од новог учења. Убеђен>е хе говорило хедно, а у ствари Ге често излазило сасвим друго. Но кад 1 е већ хришћанство обухватило било сав народ српски, и кад 1 е он већ одржао самртну борбу с туђим елементом и хезиком, и увео у цркви свох рођени Гезик, без кога он ниГе могао даље поћи како у моралном тако и у умном и државном развитку свом: тада се нихе више требало бохати, да ће он оставити своху нову веру. С тога, што 1е религиозна свест пробуђена била и српски народ разумео свох нови положах, херетичка учен>а нису се могла хако утврдити у Србихи, и као што се из историхе увидити може, у Србиш за време Неманића не бехаше никаквих нових учења и мудровања, осем хедне богомиљске егреси, коху туђини унеше у Србиху. Ко мисли, да хе то понижење за народ ерпски, он нек обрати своху пажњу на то, кошм су путем ишли Срби у свом религихозном развитку, па ће се уверити о противном. Народ српеки у свима одношашма, и религихозном и државном, развихао се постепено и свесно, — отуда његова мржња к цепању и тежња к ухединству к општем договору и братству. (Наставиће се.)