Pastir

475

духовенство га се одрече и преда у руке владу млађем брату Милутину. И Милутин попевши се на краљевски иресто помоћу духовенства такође нте заборављао, од какве му користи може бити оно, особито у државним пословима. Из тог узрока он ге свагда живео у љубави с духовенством и грађењем монастира , заклањао своге домаће и државне поступке У осталом с Милутином, кош Ге толико пута варао пану и опет се с њим при1атељио, духовенству српском ниГе могућно било опходити се онако као с Драгутином. Милутин опет као вешт политик видео Ге, да Ге за политичко усавршавање Србиге неопходна слога између државе и цркве, као и нашоузданиш пут , кошм се у управљању до цељи доћи може, па ге зато и помагао духовенству и цркви. Манастири, коге Ге он озидао, може се рећи, да су били његови први политички планови за даље, — и он се готово никада ни1е варао у рачуну. Оваковог човека као што ге био Милутин, нте било лако уплашити анатемама, па зато колико се папа више старао, да предухитри Милутина и да му наметне силом сво1у политику и сво! римокатолицизам, толико се више Милутин уздизао над њим и обмањивао га. Овим истим путем ишао 1 е и Душан, и разлика између Милутина и Душана само Ге у томе, што Ге први деГствово на срце — на побожност, и други више на свест народњу. У Србиш за време владе Неманића одношаги световне власти к црквеноГ били су дружевни и братски. Све што се тицало спољашњег и унутрашњег уређења у цркви, радило се оиштим договором на саборима. Сабори отварани су били с благословом архтепископа и с допуштењем световне власти. Нраво преседништва на сабору давало се обично архигепископу земље српске, као нагстартем по месту и чину, у коме 1е он живео; но осем духовенства на њима су могли бити и световни људи. Овакав 1 едан сабор, био 1 е у време