Pastir

т

0 радњи српских архи1епископа, осем св. Саве ми готово не можемо ништа поуздано казати. Данило —таг врли и знаменити писац и проповедник , причаГући нам о животима српских архиГепископа, говори у опште, да су сви они свето испуњавали свогу пастирску и проповедничку дужност, да су постили , и спремали се за архшепископски сан у монастирима; гедном речи, он више говори о личним достоГанствима њиховим, него ли о радњи каквог у цркви, црквеном управљању и изван ње. Из узрока тога, ми смо принуђени ограничити се за сад само овим што до сада рекосмо. Будућност коЈа Ге свагда пред нама, може бити да ће нам и нешто више казати о томе. (Настивиће се.)

н рђава страва нашега свештенства.*) у. (Наставак.) Добра страна нашег свештенства и та 1е, што оно нте изоловано — одвогено, у животу од народа. У католичким странама па унеколико и у Русиш свештеник нема готово ништа с народом до гедног званичног одношаГа. Он не учествуГе у његовим забавама, весељима, еастанцима; он само сврши ону ташу, за коГу ге нозват, па иде одмах во свон си. Обедати или преноћити у кући свог парохшанина сматрао би за понижење. Ако гради у свокн кући весеље, ако ли има крштење или другу какву гозбу, он такође не иозива парохигане своге, да проведу с њим весеље, да разделе дане забаве и радости: он позива на то људе од његовог реда,

*) Нека ми опросте г.г. читаоци „Пастира , 11 што Ге говор о доброГ и хрђавоГ страни нашег свештенства, прекинут у два три предходећа броГа овог листа; 1ер нисам за то време био у Београду.

Уредник,