Pastir

570

раз Мухамедове вогске код хума 0 хода*) У унилости и очагању, скупили су се ученици около свога пророка на месту битке, коге Ге било сво покривено лешинама. УтешаваГући их, Мухамед изрече, да Ге сваком одређен час у кош он мора умрети па било то код куће, или на пољу битке. Разви1аГући ову мисао све више и више, Мухамед додаде Гош и то, како му Ге баГаги Аранђео Гаврило открио, да Г е његов деда Газма , кош хе био погинуо у битки примљен у седмом небу и добио тутуду божигег лава и пророка. Продужугући говор све у овом правцу и обратив погледе на нагрђене трупове, Мухамед кроз сузе изговори ове речи * „кунем се, да ови и сви они, кош буду погинули за веру, погавиће се у дан васкрсења у слави, њихове ране гореће као цинобер*) а мирисаће као мускус.“ На ово мало речи оснива се вера Мухамеданаца у предопредељење. Но из ових Мухамедових речи излази то: да смрт у рату Гест то што и мучеништво и води ратника право у раћ После овог лако Ге погмити зашто су Мухамедапци били тако храбри и непобедни, и зашто су они волели рат и ишли на бог као на весеље. Но од тог времена, одкада осваГања за њих посташе немогућна, верау предопределење или судбину пређе из кругавоГених дгектва, у круг обичног живота. Мухамеданац до толиког степена ироникнут Ге овом всром, да сва његова дГегства и све његове промене у домаћем и друштвеном животу, приписуГе тог истоГ судбини, кога 1е у нрошла времена водила његове претке к победама, а падше у битки украшавала венцима мученика и водила у раГ, на седмо небо. Како Ге догмат о судбини добио оваГ значаГ, мухамедански Исток почео се је брзо клонити к паду. И ту доскоро проливало се много крви и потребна бе1аху велика напрезања млогих владалаца и дипломата, те да само спасу турску државу од разрушења. И — као за чудо, — они, кош ма Ге *) СИш пораз подробно Ге описао Ирвинг у XX. глав. *)' Црвени миперал сасхогећи се из живе и сумпора.