Pastir

655

ном сј без задруге, а мала им вахда и ако 1 е имаГу, 1 ер већина нема1у земље, когу би задруга обрађивала, те тако кућу потпомагала. Општина већ нема обичата, (а чини ми се ни права) као што то од пре беше, да свештенику одели неколико плуга земље на уживање; а од оца ретко кош може што да насљеди, 1ер Ге потрошио сво1 део имаља док се васпитао. Данашње васпитање траГе 10 — 12 година док се дође до права да се може ступити у свештени чин. А за толико година кош питомац нше преполовио а можда и цело своге имање смирио ? — Осем тога у пређашња времена нте ни само друштво тако много захтевало од свошх иастира. За њих пре довољно беше да виде свештеника у приличним сукненим чакширама, опанцима на ногама и шубаром на глави. Данас већ нико ниГе рад да види таквог свештеника, почем и сама друштва у том обзиру стоте далеко више и боље. Од свегатеника се у садашње време тражи да он буде узвишен усвему, па и у самог спољашности. А може ли с таквим поретком ствари, као што Ге такса прихода парохиГског свештеник све ово подмирити ? . . . Па Гош и когекако ако ге самац у кућн, но ако се треФи повише ситне браће, синова, кћери, сестара, а све ово треба одгагати , васнитати, оденути! Ми опет повторавамо, нужда гони свештеника да иште, и да иште непрестано, а ником да не да1е, 1ер непрестано и нема а овамо се незна хоће ли имати и кад ће имати ако неиште, не мољака; нужда дакле свештеникова и створила ге он \кву анекдоту о свештенству нашем, а не просто безусловно грамзење и не наситљивост као што им се то обично пребацуге и пришива. (Наставиће се:)

\ „Духовна просвета у СрбтД (Наставак.) Но наша намера ни1е заступати се за богословту и бранити њене недостатке. Ми и сами знамо да су код нас *