Pastir

660

узрок нужда. Тер поред наших до 120 богослова, наша богословша смештава у се Гош 40 младића са разних крагева турске царевине, коге снабдева и храном и оделом и квартиром. Разместити све ове ученике комотнте, требало би имати до 30 соба. Међутим наша богословта има само 15. Хоће ли се или неће — а мора се у по ко1у собу сместити по 10 12 ђака. „И моГа би маша умела гибати гибу, само да 1п1 Ге горња и дољња“ вели нагпа народна пословица. Па тако би се могло рећи и о нашог духовно! власти. Знала би и она да би боље било разместити по собама 3—4 ученика. Но камо тих соба? А камо дрва за дожење пећи? камо слуге и т. под? Но писац номенутог чланка као да вели: па зашто ти великодостошици од свошх новаца не подигну здање богословима? Тер кад каже да се они онако воза!у на хатовима и позлаћеним хинтовима, то шта хоће са тим да каже, ако не то, да би требало да они живе мало умеренте а од сво1е плате да одвоге на оваке богоугодне заводе. Лепо закључење, но кога хе вахда кад хе из лажног основа. Ми невидимо нигде тих хатова и златних хинтова код наше духовне влаети , а много мање дасе тако, као што писац Н. мисли, задовољаваху њихови изучени трбуои;*) иа зато не можемо ни изгледати од њих таквих жртава. Теднна хе нада код нас и била и остаће на номоћи иравителетва нашег, кохе ако се не варамо, влада већ доста умноженим, а може се рећи и богатим фондом школским. Оно хе хедино кадро да данас иружи бољу помоћ овом заводу нашем, те да тако одреши руке нашо1 нахвишо! д. власти, да може радити о унапређењу богословиЈе. А кад то буде од странс *> Кад би т;н гшсац Н. дошао да види шта се износн иа трпазу наше иатвшие духовне власти у обичне дане нарочито у дане носта и четрдесетнице, он се неби могао овако лакоумно изражавати. II пиеац ових врста нмао 1е но нешто тунаштва и трсљсња али шпс могао издржатн с њего вом натвишом духовном влашћу ин ноловину великог носта, кад му 1е пре две три године предложено код ње костирање , већ 1 е отишао да тражи имали где ручкова, кош се неспремаГу ио строгом тинику атонском.