Pastir

677

Има напослетку истина> к °1е разум непосредно невиди нити испиту1е, — или зато > шт <> сам нихе у стању да их испита, или зато, што су и самеистине таквог сво1ства, да их он неможе ни да испита; но опет зато он их зна, а зна их зато, што их Ге примио као готове истине, примио их °Д ДРУ ГИХ из уважења према аукторитету, — примио их на веру. Ми нисмо у стању да се уверимо сопственим свошм расматрањем о оним догађашма, кош су се догодили пре Геднога века или хиљаде година; но примамо их за несумљиве, за истините, ослањаГући се на аукторитете самих историка, и наравно пазећи не историгску критику. Ха немогу еам собом да се уверим ни о истини сувремених догађага, кошх нисам могао да будем оневидац; но помоћу поверења ко1е Га даГем другима, тако могу да се убедим оњима, као кад би их видео свошм сопственим очима. Ха нисам у стању да се уверим сопственим свошм очима ни у то, да имв Америке на свету, и може бити да нећу никад ни битн у стању да се могу о томе непосредно увери ги; но ослања^ући се на аукторитет других, га сам тако убеђен да има Америке, као кад би сам у њо1 био и видео Ге сопственим свошм очима. Ово су истине од вере. Ево истина, ко1е разум сам проналази, а Гево и оних, до кошх он долази опирући се на веру. С првог погледа да!е се видети, да нема ни противуречности ни стварне разлике међу вером и знањем. Знање и вера — то су Гедан и исти разум сто1ећи само у разном положа1у, при разном додиру истине. У зпању учествуге разум, и у вера он такође учествује; тамо ради он с намером да позна истину, и овде де1ству1е он с том истом намером; там он долази до своГе цељи, и овде долази готово с таквом истом верношћу и несумљивошћу. Сва 1е овде разлика у томе, каквим путем и каквим срествима он долази до цељи. У првом случагу ради он сам, — у другом опире се он на аукторитете других; у првом случагу ослања се он на самога себе, на