Pastir

678

своге иекуство; у иоследњем — на сведочанетво других. Но да ли овде греши разум кад он неради сам собом, већ се ослања на ауторитете других ? Ни наГмање! Гер он ради то по разумном свом основу, по захтевању своГе природе и свогству саме истине, бирагући срества ко1а су му могућа наГбоља, за проналазак истине, и кога — кад би одбацио, он би морао да се одрекне и од саме истине. Као што 1е паметно са стране разума да сам собом неносредно проналази и познаГе оне истине, коге може он да позна тим начином, — тако Ге исто паметно од њега ако се он служи аукторитетима других, у познавању оннх истина, коге он другим путем шпе у стању да позна. После реченог да нређемо на веру религшозну , откровену , те да видимо како се она подудара с разумом. Све што ге казано о вери у оиште и одноншу њеном на разум, то се нсто може рећи и за веру откровену. Као што се тамо разум обраћа на веру, осећагући непреодољиву унутрашњу свогу иотребу да зна осем оних истина, ко1е он добива непосредно, — 1ош и оне истине , коге се примаГу само на веру, — тако 1е исто и овде. Као што се тамо он потчињава аукгоритету, гер осећа у томе краГњу потребу, тако Ге исто и овде: као шго тамо он звдржава свогу слободу и начела разумности у одноша!у оних истина, коге прима на веру — тако ти 1е исто и овде. Сва Ге разлика само у том, што му тамо за нредмет вере служе истине коих се област подудара с облашћу предмета поретка природног, а овде су истине , коГе стоге више области овог природног норетка и течаГа. Онамо се разум потчињава аукторитету људском а овде божанском. Да разгледамо мало изближе таГ иоложаГ, какви заузима разум нрема вери откровеноГ. Пита се: сазнаГе ли разум ту потребу да истражуГе и познаГе предмете надприродне, т:о1и састављаГу садржини вере откровене ? (СљедуГе додатак.)