Pastir

701

томе, или су могли дознати о њима од људи, кош су имали прилике да се о њима увере непосредно. Но ко ће нам да каже што о свету натприродном, недоетупном ни за кога? Ко, — ако не сам Бог, коме Ге тако исто познат свет натприродни. као и природни? Он може показати Гедноме или већини то. што ге човеку неопходпо да зна о натприродном свету, а они могу предатн његово откровење другима, други трећима и тако даље насљествено. Ево геднно могућег иута кош може да доведе разум до познања духовног света; другог пута нема и неможе бити. Као што без речи разум других људи неби могао да зна много предмета из чуственог света, кош немогу да подлегну његовом сопственом опиту, тако исто без речи Божше разум наш неби могао да зна о предметима света духовног, кош стоГе више његовог опита. Реч људска неопходна 1е за васпитање разума у опште, н без речи ово неби било ни могуће; и реч БожиГа неопходна Ге за васпитање разума са стране религиГозне и без тога ово неби било могуће. Ову неопходност свагда су иризнавали и велики мислиоци светски , као Мелес Самоски. Сократ, Платон, Сенека. ОваГ глас великих мислилаца био Ге глас свеопштег разума људског. Слово божиге неопходно Ге за човека; 1е ли могао Бог одрећи човеку ту неопходност? Бог 1е од еамог почетка започео учити род људски и продужавао и продужиће то учење непрекидно. Слово његово чуо Ге Гош први човек; од њега Ге оно путем предања нрешло на сва колена и народе' премда се нше свуда сачувало у свог свопн чистоћи и целости. Дрекле Кога гллголала чреза пророкова, послћди же гллголл ка Синћ, и тако Ге предао човеку све оно, што му 1е нужно да зна за своге спасење. Ово Слово проповедало се од стране Апостсла по сво1 висионског , и чува се у сво1 свошг чистоти и целостп у св. нашоГ Христово! цркви. Ево срество, коге Ге даровано од Бога човеку, помоћу кога може