Pastir

92

код правосланих. Но за ранте треба иризнати, да Ге у опште књижевност и светска а тим више духовна, код свшу православних, изузимагући само 1 едне Русе, врло слабо развшена; а узроци су томе жалосном поГаву, свакоме више или мање познати. Међутим код западних народа, књижевност како светска тако и духовна с’ дана на дан напредуГе све већма и већма, и она може нам у неким одношаима бити од користи. Нарочито пак онима људма, коги се баве с’ богословским наукама потребно Ге да се упознаду са бољим духовним производима како учених римокатолика, тако и протестаната. Кажемо да Ге нужно, да се упознагу с’ научним трудима западних богослова, не зато, да они усваГаГу погледе и мисли њихове о хришћанству и догматима његовим, већ зато: Прво: што 1е свакоме сувременом богослову нужно да зна поглавите разлике, какве постоГе у разним хришћанским вероисповедима; и начин кошм свако друштво хришћанско брани своГа убеђења религиГозна. Друго: нужно Ге да се упозна каквим се научним методом служе ти научењаци при излагању своге науке; гер то хе прва и поглавита ствар у свакоГ науци, па и у бословит. Но да би се човек могао упознати с’ вишереченим трудовима научењака западних по богословскоГ струци, без сваке сумње требало би да се находи у „благопоспгешествуГугцим 11 околностима, а то већ неможемо казати о нашим људма бар о већини, кош се баве с’ богословским наукама. Имагући у виду то, ми смо у намери, да упознамо колико толико наше људе, кош се интересирагу богословском науком ј са развитком римокатоличко духовне књижевности у Ђерманиш из новиГег доба. представивши им у кратко, како ге се она развиГала, и кош су поглавити представници. Пређимо на саму ствар. Књижевност и научна радња римских католика у Ђер-