Pastir

149

,, Тели нстина што они противу тебе сведоче?“ упита судиГа Ђорђа. ? — Не, одговори мученик, могу ли га хулити човека — творење божи1е? га осуђугем само дела, и речи безаконика непримам, но истину Христову проповедам, и готов сам за њу умрети.“ — Тели то ругање што чуГете?“ опет упита еудта.—„Не, то ниге ругање одговоре они. Но Гошт пре него што Ге к теби доведен он Ге изговорио те ружне речи, и ако га ти одпустиш, ти ћеш нарушити закон и веру нашу , и ми ћемо те Гавити Султану. Тада судиГа види, да не само неможе за Ђорђа ништа учинити, но и да самом њему грози опште незадовољство, па се прими стране тужилаца. ПравдаГ се Ђорђе, рече он у чему те окривљ}чу“ „Што сам казао, то сте чули, одговори мученик више нема51 гата.“ „Ха више веругем цело1 гомили ©во1 рекао Ге малодушни еудша, него теби самом, па тако кад нећеш да се одречеш Христа, а ти мораш умрети.“ Затим окрене се таласућоГ се гомили парече: „грех за њега, нек буде на душама вашим, чините с њим шта хоћете.“ Здиковци гурну на мученика, и колико су планули да растргну гагње Христово: 1едни су га израњавили, други су га пљували и вукли овамо онамо, нашосде свежу му наопачке руке, баце му ланац за врат, и поведу га на пигац. Телал, из гласа викне: „Правоверни! скупите се сви, и донесите дрва, за спаљивање хулитеља наше вере.“ На глас његов стекла се множина мусломана. Хедни су претили Ђорђу; други су га обмањивали богатим даровима; али мученик Христов непоколебљив ге остао у вери свопн и на све 1е с’ посто1анством одговарао. Близу цркве св. СоФИГе к мученику приближи се и свештеник Петар, и каже му: „Ђорђе потрпи мало сада, да би се радовао са Христом вечно.“ — „Оче моли Господа не би ли ме укрепио,“ рече Ђорђе. — Чувши то мусломани, отерагу свештеника Петра од мученика. Међутим Петар 1е имао 1едног друга мусломана,