Pastir

152

над ватром и овлаже 1е. Ови присуству1ући, зачуде се том по1аву; хришћани прославише Бога, мусломани збунишесе, а млого 1 е њих и плакало. Охрабрени необичним шнавом хришћани, отиду градоначелнику и кажу му: „Хришћанин Ђорђе умро Ге за Христа, но даг нам тело његово да саранимо!“ — „Недамо вам ниГедне частице тела његовог“ претећим гласом одговоре ту присуствуићи мусломани, сагорећемо га свога, и сами прах рас1е1аћемо по ветру.“ — Тада хришћани отиду к судиш и замоле га за остатке мученика. „Ти си био узрок смрги Ђорђеве, рече судша Петру, и ти ћеш Богу одговарати за њега.“ — „Ако сам му Га ма какво зло учинио, нека буде тако“ одговори свештеник. Та сам га саветовао, а што ге га постигло, то ге била воља божта. Ђорђе Ге умро за веру, па зато не ви, него ми смо дужни саранити га.“ — Идите и сараните га, рече нашосле судиГа, само не заборавите на дарове, и постарагте се склонити на то све кош тамо буду.“ Свештеник са хришћанима, опет отиде к скупу, с даровима. Но молбе његове Гошт већма распали неверне. Тело мученика ниге могло изгорети, с тога душмани наложе млого већу ватру с когом се надаху сасвим упепео претворити тело мученика. Но све Ге било узалудно! После и ове немогућности, неприГатељи навуку трупове мртвих животиња, и набацагу их на ватру; да би се са костима њиовим, смешали и остатци мученнка. Опет буде немогуће. Кости животиња изгору, а мошти светога , остану целе и неповређене. Тако необични поГав порази све и нико незнаде шта да ради. ОзлоГеђени до крашости говорили су: узалудно мисли та1 поп добити тело и поштовати га као тело светога. Не, до сугра, ми ћемо тело сагорети, а ако ли не згоре, а ми ћемо га бацити у какву ђубревиту рупу.“ Свештеник покаже намеру неприГатеља осталима хришћанима. „Идите сви ви кућн“ рекао 1е Гедан од хришћана, „а Га помоћу боСљедуГе додатак.