Pastir

154

злохудно сгање нашег свештенства КаО и То: — Какве би неоценљиве користи кадро било оно допринети народу и држави свошм положа1ем, кад не би било изложено толиким нечриликама односно свог материгалног стања. Скоро и на свнма скупштинама у ослобођено! Србиш покретано бегаше питање о бољо1 судби отачанственог свештенства, о нему и на1виша власт духовна живо насто1аваше, и захтеваше да се створи такав положац у ком положаГу оно моћи ће Гаче кретати нросвету и самосвест у народу. За бољу судбу свештенства, и за његово измирење с народом, предлагано 1 е различних начина кош би у свему према сувремено! потреби и имућству народњем удешени били. — Но и пак ти сви покушаш о бољог судби отачанственог свештенства, осташе без икаква успеха и ако се томе нико одсечно противио нте. Служитељи олтара божигег и даље осташе при томе, да ужитак прибавља1у оним истим начином ко1 му у на1црњим данима народњег живота пружен бе1аше. И дан данашњи оправдава се код наших свештеника она народна речица: „ПопуГ т и лреору1.“ Свештенство отачанствено и ако 1е сада млого напредниге у знању од своих предшественика, са незгодног положаЈа свог, опет нше у стању да користи сувремено! потреби народа свог, и да оправда оно што се с правом од њега очекуге. Кад погледамо на све редове кош у земљи посто1е, и видимо таки нагли напредак у свему што се створи у ослобођеног Србиш, то нам се нехотично намеће питање, да ли Ге и отачанствена црква у препорођеноГ отачбини нашоГ ма колико напредовало? и да ли 1 е подржавана била у оним истим начелима оданости, ко1а 1 е негда њене и отачаства синове загревала на одсудну борбу цротиву угњетача? Ко иоле позна1е у каквом Ге стању и данас отачанствена црква и њено свештенство, као главни чнниоци у друшственом животу, ова велим стихта коГа дубоко засеца у живот народа, та1 мора нризнати да 1е она све до еада за