Pastir

144

те да доцниГе угледа и плоде тога труда свога, и на1бољег блага у свом народу. А неће еигурно пропаети ни труд свештеника око тога заузимања његова но ће домовина наградити заслуге свачи1е. Учињено добро неможе да се заборави вели наша народ пословица. За љубав обште ствари држасмо да неће сгорег бити да искажемо ово неколико речи о бољем заузимању свештеника наших око недељних и празничних школа, те да народ Српски и овом приликом види, да попе његове свогски се заузимаГу око умног развића и у напређења омладине његовеС. П.

Уредваштву „Пастнра.“ (нрипоедато од 1 едног окр. Прото1ере1а) „Како сам прочитао у „Паетиру“ да 1е његово висопреосвештенство г. митрополит Михаил положио основ Фонду свештеничком и позвао нас да се тог високог потреби за наше свештенство одзовемо, 1еднако сам комбинирао и размишљао, како би се и на кош начи ми могли одазвати, те да та лепа и неоцењена жеља нашег Архипастира, ко!а 1 е уГедно оншта жеља и целог нашег евештенства, не буде промашена. Видео сам, да се почело у име тога да одзива свештенство с добровољним прилозима ко с дукатом, ко с два, а ко и с три. Но кад сам год узимао циФру, кога би се од тих добровољних прилога могла скупити свагда сам долазио до тих жалосгних закључака, да од таквог улога, и кад би сво свештенство без разлике дало по два и по три дуката, опет неби могло у свом фонду видети ни десети део оне суме, коГа би била довољна за прави кагштал жељенога Фонда. У овом суб1ективном разлагању и претресању, 1а дочека да ее еастанем, приликом