Pastir

173

на молитву и слупнње црквених поука. Тако се види Гасно из беседе св. Златоуста на књигу постања и приликом разорења штатуге, што 1е антиохиски народ у време четрдесетнице учинио. У хедно! тако! беседи говори он: „ми треба сваки овде да се сабирамо , непрестано слушамо то исто , и постимо уз цео частни пост , -— Гер ако из овог збора, поуке и цоста не добиГемо никакве користи, то ће за нас све сугетно бити и повод к већем осуђењу, ако останемо при толиком за нас страдању они исти. Ако љутица не постане тихим, мргода — кротким, завидљиви — другчшм; ако лудо одани за богатством, не опрости се те страсти, и почне милостиње делити и издржавати бедне; ако лакоми не постане задовољан; ако честољубиви не презре ташту славу и обљуби праву славу; ако човекомрзац не постара се бити као митар ; и човекољубиво сматрао буде непригатеље своге и њих љубио; ако при тим и другим расположењма злим срца, не будемо бољи : то сабирали се ми овде сваки дан, и учили ее непрестано , имагући од поста толику подпору, — какво ће нам бити опроштење, какво оправдање?“ Из ових речи види се, да се у време св. четрдесетнице сабираше хришћани на богослужење, и по свог прилици — сваки дан, каво ради иобожне молитве за опроштење грехова , тако и ради назидања црквеним поукама , коГе се говорише сваки дан, а кад-кад и двапут на дан. Да би се побудило у хришћанима благочастше и они боље посештавали храмове , правила црквена уз частни ведики пост забрањивала су позориштне представе и 1авне игре, и за грдни грех сматраше хришћани, кад би когод у то доба у дане опгатег покагања, смирења, духовног плача и сетовања за грехе, држао забаве и весеља светска, коГа у то време држаше Гезичници, што блудише по мраку суГевГериГа и нечестиГа. Св. Григорте богослов хако укораваГући неког градоначелника (Целевзта,) што 1е у време поста допустио представљање позоришта, вели: „Ти као судта