Pastir

178

узима награду свештеника ево вам примера, Свештеник н. п. дође да опои отда или сина и;ш брата; кад сврши опело, иде око домаћина, а оваГ га се све више клони. „Домаћине Га хоћу да идем.“ „Иди попо, твоге што Ге неће пропасти, — али неће ме скоро пут овуда нанети, а таки мали дугови брзо се забораве.“ — Окани ме се попо видиш у каквох сам жалости, нихе ми ни до чега.“ — И тако ти попа хошт мало око домаћина обилази кагаљуцахући, па кад види да од наплате нема ништа, хошт неколико пута поФтори „Ха одо домаћине“ иа онда наитосле и оде. На ова! начин ко остане дужан, ни девети не плати, Гер од тада све мало помало иде у заборав, док напоследку после дугог искања попа не очита сам себи познату предику „пиши хе куком на леду.“ За такве мале и ситне дугове треба свештеник да се обраћа власти и тражи код ње наплату, и да сваког дана судног излази пред кметове гди се често догаћа из пизме и ината, да свештеника почествуху са осталим пред вратима поред оџака чекати док добихе реда за изићи кмету; тамо подићи редовну тужбу, и доказивати да хе овом свршио ово или оно свештенодхество, и даму за то платио нихе; па тек онда да му се каже да ће своху заслугу добити кад се узмогне наплатити. Ретка су та места и парохихе гди свештеник половину заслуге свохе на тевтеру увек не држи, па и при онаком малом добиту, а овако лаким начином долазећи до наплате, да се замислити како 1е свештеничко стање и како му хе се наканити кад га гвоздена нужда савлада да своху заслугу тражи. Нема свештеника кош нема вересихе и сваки би хиљаду грогаа вересиГе дао за триста па понегда и за двеста; хер Ге покупити не може , док с-е са целом нуриом не завади. Како ће дакле моћи свештенство одржати се у љубави, са паством и прибавити нуждне важности и поштовања при оволиким неприликама у кохе се излаже рад прикупљана своих заслуга. ? Ето дакле каква хе и колика опозицига створена мећу нахвећим чинитељима