Pastir

228

датог имања , она 1 е одгопорила , — као што се договоршга биласмужем „шта,ви сте се договорили кушати духа Господња? рекне Петар; ето улазе они,што су саранили мужа твог, да и тебе узму.“ И у исти тренут падне и СапФира на земљу и испусти дугау. Таг пример божигег правосуђа застрашио 1е све. Сила божига непрестано се гављала у погавима и чудесима, коГа су чинили апостоли свогим рукама. Болеснике изношаху на улицу и меташе их на постеље, да би бар сенка пролазећег Петра пала на шпедног од њих, и од тога болни добиГаху исцелење. Цео народ слављаше апостоле, и мношство се људи присагедињаваше цркви. Ово Гако задиркиваше првосвештенике, коги припадаху секти садукегскоГ. Они сад наново заповеде ухватити апостоле и затворити у тамницу. Но шта могу силе људске да учине против воље божше? Анђео отвори ноћу врата од тамнице, и рекне апостолима: „идите, и казуГте народу у храму слово живота.“ Они се покораваше и долазаху у храм да уче народе. Другог дана скупио се био Синедрион (наГвишш савет или главна судница), кош се састогао из седамнаГест чланова, избраних из свештеника и нагзнатншх људи у Херусалиму. Пошаљу сад одма у тамницу за апостоле; но како се зачуде чланови Синедриона , над они кош су послани били за апостоле, вративши се, казаше да Ге тамница празна. премда су врата затворена, и чувари стоГе на свошм местима! У то време дође неко ирекне: „они што сте их ви затворили у тамницу, стоге у храму и уче народ.“ Зачуђени првосвештеници пошаљу одма за апостоле, и ови су дошли. Тада проговоре првосвештеници: „Нисмо ли ми вама забранили да проповедате о Исуеу, а ви сте напунили Херусалим вашом науком и оћете да навучете на нас крв тога човека?“ Апостоли су неустрашљиво одговарали: „Дужност ге више покоравати се Богу, него људима. Бог 1е васкрсао Ису-