Pastir

271

вољу божшу, основе свете вечне истипе; и потоме да народ уче правом познавању Бога, и на том основу да га васпитавагу у свему оном, што 1 е истинито, честно и поштено. Сви остали у земљи имаГу друга назначења: земљедГелци ору и копагу, трговци купуГу и одагу се у нагдаљниГе крагеве да новаца, саберу, вошици пак спремни су да рату1у и сачуваГу мир и целину државе. Свештеници дужни су те све и остале учити вери, и оном што 1е Богу угодно; и потоме свештеници у правом смислу извршуГући свогу свету дужност, врше и уГедно и вољу БожиГу овде на земљи. Они се брину да човек разумно и праведно живи; да Бога без суГевГерности поштуГе да свога ближњег љуби, да не краде не убиГа, да Ге веран отачбини и владару свом, да ближњег свог љуби и поштуге, да не краде и убиГа. Куд ћемо веће и светте дужности од ове? Куд ћеш веће подпоре и олакшања држави и владаоцу? Куд ћеш веће снаге отачбини. ? Свему томе кад свештеник своГу паству обучи, онда 1е заиста то стање блажено. На овом свету савест га не гризе за дела његова, а и утешен одлази и на други свет. Но и осим казаног свештени се чин од нагдаљи времена осим свега поштовао и уважавао, Гер ни од кога се више изгледало ниГе колико од чина свештеног. Ово су млоги свештеници у нашовиГе доба нриликом стресања ига и непршатељеки ланаца Гасно осведочили. НебиГаше ли архимандрит МелентиГе, прото МатеГа и Смиљанић између први воГвода и бораца за ослобођење домовине. Па зар и остали свештеници неодушевљаваше не само пастирским словом но и делима пуним храбрости свог народ на одсудну борбу противу општег душманина. ? Када напротив евештенство други народа употребљаваху своГе поверење на зло, и место чисте христове истине мешали су се у разне светске сплетке, и народе водише у мрак. У целоГ историш Српског нема примера, гди 1е се свештенство од народа одво-