Pastir

272

ШТ4МПАРИ1А НИКОЛК СТОФЛНОВИћА У БЕОГГДДУ.

ило. Стотинама година они блажише горку судбу народњу, и подпуно 1 е с њим делише. Никакви страшни елементи немогоше га приволети на сво!у страну. У љубави дакле српског свештенства нрема своме народу, немогаше се нико друго евештенство мерити. Но дали 1е оно у исто време и подпуни учитељ народа. ? Дали и у колико оно своГе назначење оправдава не само у цркви но и у народу. Знамо сви да свештеничка дужност ниГе само крстити, веичати, опоГати и т. д. Од свештеника као што смо ранше рекли, треба да има шта чути и ратар и трговац па и сваки други ма он ком сталежу принадлежао. Глас свештеника словом сина божшег треба да загрми у цркви са катедре противу свиГу укорењени зала и порока, кош прете подкопати благостаље гедне куће и породице, целог друшства па и државе. Свештеник кош има снажан утицаГ у кругу свом , треба да ге од користи своме ближњем, општини, отачбини свогог . Но да свештеник испуни све оно што се с правом од њега очекивати можемо, треба да има времена и средетва, да седи да чита и размишљава, шта ће СВ0101 пастви казати, и чему ће 1 е полезном научити. (Наставиће се.)

0 Г Л А С И.

У ецархиш ужичкса по молби премештени су: Г. Хаџи МоГсеГ Геромонах манастира Сретења, у манастир Клисуру. — г. 1анићп1е 1еромонах манастира Раче у манастир Св. Трошце, а свештеник г. Василше Гоић из манастира Клисуре у манастир Рачу. — Парох привремени цркве Ка1ањске г. Мпхаил Ђурић приставник 1 е да служи вдову парохту ужичку.