Pastir

286

успокоГења но та1 мир за крадљивца ни1е. Он се тешко кад моли! Када побожност привлачи праве (истините) хришћане у храм, тада лопов обша њихове куће и краде. И као зачудо , чим Ге већа свечаност у цркви то мрачниом она бива за лопова. Ко 1 е имао прилике слушати, кад се приповеда о крађи и злочинствима, ко1а су се догађала у време свадбе, вашара или других каквих свечаних дана? И само унутрашње стање лопова бива врло неспокошо. Сонх слддокг рлБОтлифемг{. — (Еклес 5, 11.) говори премудри о ономе, кош поштено ради. Но лопову његов занат недопушта да може спавати. Кад наступи ноћ он одлази на посао. Ни олуГа , ни киша, ни мраз —ништа га неможе задржати код куће, напротив он баш тада и показуге свогу луду дрзкост и као грабљиви звер напада на слабше — незаштитне. Но гле, он чу гди пси залагаше, ветар дуну лишће зашушта и помислив да га терагу, бежи да се сатре, без да га ко гони! 1ош колико муке мора да поднесе , тражећи где би безопаснше сакрио украдене ствари! У опште тешко Ге и представити себи да се лопов може спокошо наслађавати плодовима своГе крађе. Он зна, да имање, коге 1е он отео, принадлежи њему дотле, докле га власт неувати , а зато време Геднако мора стрепити од мисли, да ће га власт кад-тад уватити и по закону срамно1 казни подврћи. Други постаГе лопов Гедино из злобе, да се освети свом непртатељу и извињава се говорећи: „Ха нећу да будем лопов; мога Ге цељ — да се осветим за увреду; па кад то учиним, онда ћу престати красти. Но хрђаве намере немогу се извинити. Нека он украде макар само 1еданпут, но ово Ге опет предступлење и пред Богом и пред људма; гер га крађа лишава доброг имена, а то 1е велики губитак кош се ничим неда накнадити. Боље 1е име довро, него вогаство мпого, вели премудри. Притом свагда мо-