Pastir

330

И гцк смирено молимо по нлсг биешимјј стлоеишимг В2 скетгмг семг \Р ЛЛ1б ввсеоскетшени/иг .иитрополитомг пр^подовнишимг лрхимлндритомг шцел12 1гг^ллено и проигг>мено и вг си свецкнит икономг пр^звитеро/иг и диаконо/И2 и вдсемоу чиноу црковномХ по/иинлиге слг(жлц)их2 и милостине приносефихг и дсвроткор^фихг свето/иг{ ХР ЛЛ1 ^ се ^ В2 /иолитклхг неленефе се оусрди/иг и смирение/иг и сг стрлхомг вОжие/иг днг и нофг не пр^стлно дг швои (/илкг) полг>чили цлрство невесное сллкефе шцл и сунл и светлгш дг?Х л С2 клсе/иг светилли лллинг ллјинв. Истина, да Ге тај запис доцниге унешен у рукопис, али као што се види из страни књиге „закона“ манастир Тврдош у Требињу обновљен 1 е био српским краљем Милутином у 1270 год. но његов основ припада много старијем времену, и тада већ предање односило ге основ тог храма цару Константину. Тим се обара мњење архимандрита Герасима Петрановића (глед српско Далмат Магазин за 1853 год.) да Ге манастир Тврдош сазидан Херцегом Степаном кош ге живио у XV веку. Други навод, кош поби1а вишеречено мнење, ми находимо у списку митрополита Требинњских (кош су имали сво1у катедру у манастиру Тврдошу) а кош се находи у то! истог рукописи, одма за више упоменутим записом. Митрополита тих наброгано ге до 25 и неможе се предполагати, да би такав замашан брог архигерега сменио се тако у течагу само 240 год. коГе су изтекле од времена Херцога Степана до разгорења Тврдоша; Гер у то време ниГе суштаствовао обича! ни код Срба, па шта више ни код Грка, да се без престанце мењагу владике, као што се сада ради у Турско! због џепни рачуна : но и овде архитреи живили су у своим катедрама до саме сво!е смрти, или до дубоке старости, као што и данас бива то у благочастивог Русиш и у кнежевини српско!. Док су се архтереи бирали из средине народа они нису били као оци , ко!е ми сада видимо у нашиим странама, и кош не-