Pastir

332

и распели обећаног Месигу } но тим ге дубље морало бити њихово покагање, и тим пламенитша благодарна љубав. Свет незнабожачки дуго се Ге трудио да дозна истину но — бадава су му били трудови. Нашлеменитш и наГспособниш умови напрезали су се да би достигли истину и достоверност,- но њихови умствене закључци, све су се више и више колебали, и на послетку критика доцнишх времена савршено их ге уништила , и у њих ништа више неоста осем сумње и неизвестности. Ми имамо много писмени споменика и од погавлења, и скоро после погавлења хришћанства. Тш споменици садрже у себи питања, ко1а су интересирала свакога озбиљног човека, то су питања била о Богу и о души човековог. Но мисли философи, колебаху се исто онако као лађа на бурном мору, — они се трудише да дознаду истину, али немогаху Ге наћи, па шта више, нашростиге истине — за њих ало бегаху доступне. Овакав положаг, био Ге врло нееносан за сваког озбиљног мислиоца. Душа човекова хоће поузданост, и жудно чезне за истином. Шта више, и онда, кад човек сврне са правог пута, он тражи истину, и неће да се умири док ге не нађе. А баш нарочито то време, било Ге преиспуњено заблудама. Свуда су се Гављале варалице, старагући се да извуку за се корист из те жеље за истином, па су старим заблудама само прибављали нове. Апостол Павле карактерише то време у ком се налажаше тада незнабожачки свет, називагући га временем без Бога и без наде. (Ефс. 2, 12.) Тако Ге то било. Но неможе бити ништа жалостнше до то, кад Ге човек лишен наде и у садашњости и у будућности. Наравствено стање незнабожачког света, достигло 1е до краших граннца деморализацше. Апостол Павле у посланици свогоГ к Римљанима са ужасним богама црта тадашње стање незнабожачког света. (Рим. 1, 26 — 32.) Могло би се помислити, да Ге наравствено негодовање строгог хригаћанина преувеличало тадашње стање покварености, али