Pastir

341

н>ен заЈедно еа еветшут зпоетолом. Њега 1е тако брзо после обраћења у неру стигла емрт, да ниге ни успео крстити се. Но ми морамо овде приметити, да Ге дрква сматрала мученичку смрт за име христово у равно1 сили са крштењем; она 1е назвала мучеништво крштељем крвњу. Ирод, видећи, да су Тудеи одобравали казн Таковљеву, ухвати на скоро после тога и Петра и затвори га у тамницу. Но почем се приближавала Пасха, то!е он одложио казн његову ; а до тога времена заиоведио 1е да га строго чувагу. Ово баци у тугу све верне, и они сад заГедно стану молити Бога за епаеење Петрово. Већ се ириближавао дан, одређени за казн Петрову. У очи тог дана Петар, окован ланцима, спавао ге спокошо у тамници између два вошика; друга два вошика чувала су врата на тамници. Хришћани, иокривени тугом, нахођаху се у дому Гедне хришћанске жене и мољаху се Богу за Петра. Нагеданпут — у иола ноћи, чудна светлост осветли тамннцу, и анђео Господов, пробудивши Петра, заповеди му да устане и да иде за њим. У исти ма спадну ланци с руку и ногу његових , он устане и пође за анђелом, незна1} ћи сам, да ли 1 е то на 1 ави или у сну. Они прођу поред страже; гвоздена врата , што воде у варош, отворила су се сама; они изађу на улицу, и Петар види, да анђела већ нема с њчм. Овде он тзна, да га Господ чудним начнном избавља. Пегар нохига брже у дом, куда су се ученици често сабирали на молитву; то Ге био дом Мари1е, матере 1едног ученика, кога су звали (ованом Марком: тамо су се заиста ћип молали Богу, па и ако беше врло каено. Петар куцнс у врата; служавка чугући глас његов, обрадуГе се и отрчи да 1 авп госпођ ! свогог , да Петар стои пред вратима. „Не може бити, то 1е сигурно анђео његов, “ одговоре ови, не веругући служавки. Међутим Петар Ге Геднако куцао у врата. Напослегку пусте га унутра, и сви веру1ући с чуствои рздости и благодирности ка Господу сн-