Pastir

327

зна!у о тим манастирима у Херцеговини, на зато желпмо да их опишемо у колико ге могуће боље и тачниге. И тако да одпочнемо од манастира Дужи. Манастир Дужи находи се у средини 1 едне невисоке шумице, коха 1 е израсла на каменито! зсмљи у растохању хедног и по сахата к западу од вароши Требиња. Он хе с три стране окружен високим камењем и сувом гаумом, а с источне стране пред њим шири се лепа пољана покривена густом дубравом. Његов основ не односи се времену српских царева; но он хе знатан по свомн свези са манастирем Тврдошем, лежи од њега на западнох страни у растохању 3 / 4 сахта на ршеци Требишници, и сад хе разрушен. Ево како Ге се то догодило. Кад 1е венецихански Дуж истерао турке из которског залива, они су се преселили у Требиње отевши од хришћана њихову земљу и домове. Они су разрушили тада многе цркве, а неке су обратили у џамихе. Али манастир Тврдош несу могли одма заузети, Гедно због његовог згодног укривеног места положаха, а друго што 1е се у њему тада находило више од 80 калуђера лзузимахући искушенике и слуге. У њему Ге увек живео митрополит. Тада су требињски Турци сазидали кулу изнад самог намастира, и кад су се настанили у њог , почели су чинити калуђерима свако1аке увреде и пакости, само да би их истерали из намастира. Седам година трпели су сиромаси калуђери свакохаке увреде и насиља; и напослетку доведени до оча1ања, оставе стару сроху обитељ захедно с митрополитом Саватихем и побегну у Кастелново. Тамо они с дозволењем Венециханске републике обнове цркву и сазидаху манастир Савину у 1695. год. Неки старци, кош нису могли сљедовати за њима прешли су 1708 год. из Тврдоша у Дужи и живили су као пастири. После њиовог удалења, Турци су заузели Тврдош. Но у то1 истох години Венециханци почну нападати на Требињске турке,