Pastir

328

а ови видећи да се не могу одржати у Тврдошу разнели су у васдух и цркву и намастир. Тврдош Ге био нагстариш храм у Херцговини. Предање народњо сведочи да Ге ту намастир сазидан благочастивим царем Константином и машом његовом Хеленом. Ондашњи старци причагу да кад Ге цар Константин са свошм машом путовао из Рима у Цариград, то Ге дошао у Стон (бка^по) у Далмациш, и заповедио Ге да се тамо начини црква, где Ге се доцниге за време српске владе нао дила и епископска катедра. Одатле он Ге се упутио на Попово, и основао Ге тамо цркву Завану, после Тврдош у Требињу и напоследку Добричево у ЗарГачи. За тим 1е продужио ово1 пут кроз Херцеговину, стару СрбиГу и Бугарску у ВизантиГу. Имагући давно жељу да напишемо исторту манастира Дужи, ми смо били врло обрадовани, кад смо нашли у 1 едном старом рукописном зборнику, кош ге одвише стар, поцепан и пренешен у Дужи из намастира Тврдоша, кад су се калуђери пресељавали, сљедеће казивање: КзвОЛЕГШМЂ и'Т1^Д И СП0ГП'к|1ИН1ЕЛ\7» смна И СОВрЛШЕнIел\ т% снАтаги’ дД\д ич:р кто\ол\'А нл здконе кдко ес. ^лсо (1270) Покслс Господа Богг спнокомг исрлилгкимг нл ксако лето иЈдћстксткоклти кх сл еликл лцјс кто стежитк и си дестлкк принссги Господгки Богј( скоем^ потлфлвг сг кг оци|1ение скои\2 гр-кхоплдени. Се о\/ко кедефе сксти лпостоли и когоносии Жци пр^кдше нлмх послгднимг нл помофг и кллгодетлкстко дЕшллш нлшимг шки ллолигкок), и вденУс.мг и постомг шки лшлостинек> и покллниеллг шгр-кклги се ш склки\2 гр-к\2 оплдени еже оуготокиги се и оуслишлти вллги шнг гллголл гллголфи: придте кг лшс К 2 си трог(;кдл 10 фг се и швр"клленсни и лзг оупоком клс нлоучите-ко се ш мене ико кллга и кротлк2 исмир-кнг сердцемг, кгзметл иго л\ое нл севе и