Pastir

372

ме оставити на страну. Но држимо да она ниГе имала намеру сасма одбацити га. То сведоче уверења блаженопочившег књаза кога Ге давао млогима. Сведочи стање свештенства за његове прве владе. Но отечествено свештенство усигурно Ге рачунало, да ће се и његова судба на боље под владом кнеза Михаила окренути. Утоме се оно ниге варало, и ако ге знало да ће слабе подпоре имати у ондашњим органима владе. Старим министрима, или старог влтди незнамо зашто ово се за срце никако лепило ниГе. Н>их се не само слабо тицаше судба свештенства него се нађоше међу њима и то по несрећи представник просвете, ко1 гош покушавагае уверити кнеза, „да 1е стање свештенства добро, да свештенство не жели поболшања никаква, да Ге то само „ук^ кош се проноси као да Ге стање свештенства хрђаво, и да жали на владу што му га не поправи и т. д. Ове су речи из званичног извептпа министра просвете ко1е 1е по своћн струци поднео пок. кљазу у 1863. години. 0 том мистарском извештагу, ми ћемо обширни1е говорити кад дође на свог ред. 1 ер смо ради колико 1е могуће обширниГе изнети на Гавност све оно што Ге досада утицало на судбу цркве и њеног свештенства. Према напредказаном излази то, да Ге ово питање о стању свештенства врло чудновате природе. Таман рекнеш боже помози сад ће бити, а оно од гедном наоблачи се и затутњи са сви страна дуне ветар па све разгна. Ту ти 1 е бомбардање турци, енглези, све се то дигне, покрене питање о свештенству, као да су се сви демони заверили да одрже оваг стари и ниуколико не доликуГући систем награде свештеничке. Но свештенство српско коГе Ге заГедно са своим народом сносило тежко иго угњетача за толико векова, оно коГе 1е толико векова трпљиво сво1е стање сносило, ко1е се сво у само трплење претворило, унадежди у Бога, и увиђавност свога народа трпи и данас како му Ге тако му Ге рачунећи да ншз далеко то време. када ће се