Pastir

463

1пе би1)јес1х>8.“ Еде по овоме нема никакве сумње, да не1е у оно доба осем осталих ГепархиГа, потпадада под власт београдског митрополита и мукачевска 1епархи1а, а он ге био доиста православне вере. 3. ) У томе периоду неналазимо никаквих трагова, да1е се давала владикама и парохталном свештенику 1 ерахи 1 е мукачевске (номоћ) плаћа из државве благапшце. Ова околност потврђ}пе без сумље наше мишлење о православљу мукачевске гепархше, у копн се чувало до крага XVI века. Хер од кад се утврдила унша, одтада су почеле владике и парохигално свештенство примати плаћу , или ма какву државну помоћ — ко!а им се давала из државне благашице. А напротив, свуда налазимо да су се подмиривале владике Гепархше мукачевске у овоме периоду гедино монастирским приходима, даринама и биром, што 1е одређено за издржавање гепископске столице. С тога су ти приходи и добили име кателритикум (столични.) Цзрохшално Ге свештенство добтало целог овог периода своГе уживлење од нурташа, коги то даваше од чести по договору, а нешто са усрђа добровољним прилозима и из ревности према богослужењу. 4. ) Владике и свештенство мукачевске Гепархше трпљаху Гош и непршатности од мирских власти после 1Сор1атовића. Негледећи на то, што су их краљеви ослободили од свих данака свогим граматама, и опет те грамате газип.е сваки час државни и полицапжи чиновници, и оне су остале код њих сасвим без важности. Све то доказу1е да су владике и свешгснство мукачевске ГепархиГе у течаГу овога иериода сносили општу судбу православне цркве, кога трпљаше различита насиља пошто Ге превладала римокато личка црввау УгарскопХош махве иостоги мњење оних, кош држе да Ге равноапостолни кнез Владнмир , и остали руски кнежеви а уз њих и народ држао се римскога учења до крала XVII. века и да 1е се покоравао иапскоме престолу. Оснивахући се на верне доказе огачаственнх летописа, не можемо