Pastir

462

Гедињеном с римом. На основу горњих грамата не устр)чавамо се ни мало тврдитн, да су до краГа XVII. века владике геоархиге мукачевске биле православне —заГедио с народом и свештенством. 2.) Међу граматама, што их мало пре споменусмо, сусретаГу се (противрече две, ко!е одбацугу сваку сумњу с гепархиГе мукачевске о православљу.) !една од њих сведочи, да су владике мукачевске Генархи1е о делима, имале одноша! с цариградским патригархом. Ова се грамата односи на парницу, коГа се заподела између владике Хована и старешине монастира св. Аранђела Михаила у Марморашу. У њо 1 се говори о правима и добрнма, коГа Ге дао овоме монастиру цариградски патриГарх АнтониГе. Ова грамата сведочи тврдо да се ге Генархига мукачевска држала тад оне вере, кога Ге владала онда у Цариграду. Дакле неГе признавала исто тако уншу као-год што ге непризнаваше у Цариграду. У другоГ грамати што Ге добио Хован Григоро вић, когом се поставља за владику, казано ге Гасно, да Руси и Власи, живећи у општинама, коГе су под управом Гаврила (ГабриГела) Бетлена, припадаГу грчкоГ цркви, кога Ге у тами незнања и под притиском симонше. С тога — вели се у грамати — нашао се господар побуђен да постави владику за мукачевску и марморошку ГепархиГу, како неби без пастира огрезла у бездану нереда и смутгва (сплетака.) Ево необорнва сведочанства да Ге мукачевска ГепархиГа била 1627. г. у православљу. Поврх овога читали смо грамату краља Матше Корвина од 1471). године. Овом се важном граматом влашки свештеници у марочко! жупаниш ослобођавагу на молбу београдског митрополита ХанићиГа од сваколиких данака, царина и бира. Из тога се види, да су били потчињени влашки свештеници грчке вере марморошком споменутом српском митрополиту у Београду. Хер у њо! Гасно стош: „Уа1асћоз ргезћпћегоз . . . Пс1ет цтасећат ХепХез ргае!'а!о МеХгброћСл,еду1е додатав.