Pastir

490

Нсторт хришћанске цркве. (Продужен.е)

Павле, занимагући се проповедањем, у Гедно 1е еа жељом и љубављу мотрио на све, кош су примиди веру. Он хе из ЕФеса написао посланицу на Галате , код кошх хе он пре тога већ двапут сам био. Галати, како се видило, слушали су неке лажне учитеље, кош су доказивали, да 1е испуњавање обреда Мохсеовог закона нуждно за епасење. Павле у евомп посланици опровргава то мишљење, казухући, да хе он задобио знање истине од самога Бога, а не од људи. Он обхашњава Галатима, да се они не могу спасти спољним испуњавањем закона; но да силу има само еера сагедињена са љуеављу. Не чини чеда Аврааму и наследнике обећања првенетво телесног порекла, као што су мислили 1удеш, но вера. „ Ви сте сви синови божш по вери у Исуса Христа, вели он, сви ви, кош сте се у име Христово крстили, у Христа сте се овукли (III. 26.) Казухући, да Ге Исус Христос умро зато, да би нас одкупио и усинио Богу Апостол вели : „По овоме дакле ти већ ниси слуга, но син, а кад си син , то си наследник божш иреко Исуса Христа “ (IV. 7.) На том основу Павле Ге убеђивао Галате да остану верни духу науке Христове, — да имаху љубав радост, мир дуготрпљехве, бдагост, милосрдност, веру кротост уздржање; плодове духа да еаветуху оне, кош су пали у духу кротости, да носе тегобе хедан другога, да буду смирени и увек будни, да не клону духом у добру. Стање цркве Коринтске, као што се види, задало 1е велики страх апостолу Павлу. Тамо су се порађали спорови и раздори,- верухући делили су се на странке; хедни су говорили: ха сам Павлов; други, — Аполосов или Кифин. Ове неслоге дошле су до Павла и хако су га огорчиле; он 1е из ЕФеса написао Коринћанима дугачку посланицу, у ко1о1 се од самог почетка еастои то. „Зар се Христос раз-