Pastir

474

никад, ка што треба, занимали вером, да они незнаГу основно ништа о оном, што се односн вишем опредељењу човека, и бесмртном животу његову, да се никад нису зноили над сумњама и неспоразумлењама у испитивању важнтх питања око вере и духа па шта више да незнаГу ни оно, што се свакидашње казре у цркви и тумачи. Они знаГу само то што су по кад кад читали из критике какве унућење против православне цркве, што су видели и чули од онаквих лица, ко1а су више или мање противнога хришћанству правца, што су примили без разбора, без унутрашње борбе, онако просто као гато се вели од ока. Па ако хоћете ? они чисто воле, што се тако у свачем сумњаГу, што су постали неверни. А кад би их ко запитао: у шта они веруГу и у име какве истине деГствуГу, каква им 1 е последња цељ њиховог живота, чему они теже поред обичних мањих интереса нашег домаћег живота, — то питања ова била би за њих или негато ново, или би они просто одговорили да се њих то и не тиче. Па заго они онако ватрено и зацепљу1у за нагвеће истине хришћанске, зато су онако и брзи на одрицању стварних црквених у закоњења. У место да веруГу почем мало што знагу о вери, а они неверугу зато, што о вери ништа основно незнагу. „Нема доказа? — веле они; даГте нам доказе. (< А има доказа? они опет говоре: „може бити; но ви останите при вашем убеђењу, а ми остагемо при нашем." Оваквих људи било 1е кроз све векове и времена, у свима народима и црквама. Нашу оностранску цркву хранио ге Господ до сад од тога, али данас дође време, да се и ту залегу. Доиста враг , но не врлг человћкг, а истински враг, онал прави сатана, посега сво^е семе и у наше поГедине оностранске људе и одиоче да дегствуге већ гавно у кертогрлдг( ГосподнкА Но Господ ге шш напред казао: да ће настати некад тш леже-лророци у свету, али ге и то изрекао , да цркву свету ни врата адова одољети не могу. Хрлни Господа с^цјУа скоа.