Pastir

552

или Гедовита змиГа и обесисе о његову руку. Островци, видећи то, говораху међу собом: „одиста Ге оваГ човек велики злочинац, Гер и ако се спасао од утоплења, опет неће остати жив;“ но Павле ге спокошо стресао змиГу у ватру и остао неповређен, чему су се островци Гако дивили и стали поштовати Павла за Бога. На истом острву исцедио ге Павле чудним начином отца управитељевог, и сврншо Ге много чуда и многе Ге исцелио, чим Ге задобио велико поштовање од житеља. После тромесечног бавлења у Малти , путници су опет сели на брод и одпловили у Сицилту, а потом у Путеол близу Неапоља; одкуда су Павле и његови другови, пошто су се видили са веру1ућима, пошли у Рим. Хришћани, кош су живили у Риму, чувши о њима, пошли су им на сусрет. То Ге Павла хако обрадовало. У Риму га ге капетан предао вогеном началнику, кош му Ге дозволио, да може у особитом дому живети са гедним вошиком, кош Ге одрећен био да га чува, и да се сме вићати са сваким. Тим начином испунила се давнашња Павлова жеља да походи Рим. Он 1е Гош у 58 ог години пиеао Римљанима: „Бог, коме Га служим и проповедам његова сина , сведок ми 1е у томе, да Га непрестано спомињем вас и увек се молим, да би ме божиГа воља упутила к вама.“ У 61-оГ години Бог Ге испунио ту молитву. Павле Ге дошао у Рим као сужник, но слово божиГе морало Ге преко њега слободно да прониче у све слоГеве римских сталежа и да осветли светлошћу и радосним надањем дубоки мрак Газческог Рима. После три дана Павле Ге сазвао к себи наГзнатниГе ГудеГе римске *) и приповедио им Ге о гонењу против њега у Херусалиму, као и о томе, да Ге он захтевао да га суди Кесар. Римски Гудеи нису знали о томе ништа, и изГавили су, да желе познати науку хришћанску; „Гер свуда зборе *) Јудеи били су изгнани из Рима од императора Клавдиха, но после његове смрти опет су се вратили.