Pastir

546

доба, кад нам нико у томе на пут стати неће. Руке су нам одрешене, поље отворено, те с тога ваља и вољно сваки на рад да пође. Узмимо се за ото добро на ум и упињимо се из све снаге, ако не желимо, да нам деца, да нам потомство са нерада и немара нашег, исто доцнте љуто одпаштати мора! Па тешко онда нама и нашог ГадноГ души! 1ер свако кагање доноси и патње, а патња изазива сузу, тешку сузу душевних болова, те ће нас сустићи и клетва, клетва нашег сиротног народа, а знагте ! да нема теже клетве, од клетве народње, гер она и на невине пада! Ширимо за ото и опет велим просвету, Гер она 1 е 1едина кадра, да нас од поплаве туђега живља потомство наше сачува, лепу веру и народност нашу одржи. Та просвета браћо, диже села и градове, просвета усрећава и води цветању свави народ, па како, да и нам неће! А напротив незнање и глупост и наГсилниге народе руши и обара, баца у гроб у заборав. Хер, где просвете нема, ту нема ни свести, а где свести нема, ту ни душевне снаге, па ни трашог живота бити не може и неће. Сетимо се само првог препорођага народа нашег, кад оно Немања са мачем у руци раскомадан и подељен народ српски прикупи у Гедно тело. И Србин онда беше доста велик и 1ак да се одупре туђинцу и силом силу одбиГе , или, сам себе да победи, т. Г. свешћу да угуши страст, ту се ломи Немањин мач — и он уступа, да св. С ава са књигом и крстом доврши оно, што он не могаше са мачем. — Немања 1 е створио силу, а св. Сава одржао 1е т. Г. он Ге тако рећи тог мртвоГ сили са науком и вером дао душевне снаге, дао 101 свести, коГа ге 1ача од сваке Физнчке силе, гер сила се да сломити, ал свест, ко1а Ге чедо просвете, нигда и никада. Но сетимо се и Душана силног и упитаГмо се, шта ту беше узрок онако брзом распаду његовог огромног царства? Шта друго ако не опет душевна немоћ народа. Хер, спрам онаке силе, да беше довољно и саразмерне просвете у на-