Pastir

549

овде треба борбе и снаге те да се човек одржи / лравди и довру против разних искушења и напасти! И ево тог пута натње и борбе кошм нас води Геванђеље. Па може л’ бити да таг пут заслужуГе м’а каквог прекора? И ко Ге та1, ког би могао с правом захтевати да Геванђеље попушта нашим страстима, да дозволи да ми само мислимо о том, како не би вређали људе, а вређати Бога — о том и да не мислимо ? Уклонење од пута Геванђелског оправдаваГу тиме, што у нас постош природан закон чувати севе\ но расудите, да ли Је праведно под овим претрпавати своГу дужност, сво1 позив? И да. л’ би било паметно спасава1ући себе погубити свогу душу.? Веле: „Геванђеље напада на богаства а иде на руку сиромаштву.“ Но и то нше истина. Оно неосуђу1е безусловно богаства и нехвали бедносг. Оно само износи пред очи људима високу превагу блага духовних пред благама вештаственима — житницу небеску пред земаљском. Оно само наговешћуГе — упркос очврслим предрасудама гудемжим да у царству Христовом и пуки сиромашак може имати већег значаГа него богаташ; да — ако се сиромашак одржао у тешко 1 борби, те ниГе посрнуо с права пута,—зар његов подвиг неће остати на суду божшу без награде. А кад се вели да Ге богаташу тешко ући у царство божи1е, то се тим наспомиње, да ће се од онога тражити више , коме Ге више и дато. „Богати, веле, спокоГан Ге и добар“. Но да л’ неће то бити налик на лафа кош Ге тако исто спокоГан и добар док Ге сит? Ми држимо да на земљи нема таквог богаства, коге би задовољило све потребе људске а нема ни такве бедности, когог би неслао Господ макар од времена на време м’а коГу утеху. Налажући да од свега пре тражи човек царство божиге и његову свету правду, Геванђеље ни наГмање не одвлачи човека да законим путем не умножава своГе богаство и неосигурава себе у животу,- оно само предохрањава нас од прекомерне тежње за тековином, коГа као какав лопов неприметно може да се увуче у наше срце и