Pastir

667

коГе су нам монастири еачували. Он незна обтлателно исторту наших монастира, али зна и неће никада смести с ума, да су они 1 едини за четири века робовања блажили судбу народа, да су то била Гедина уточишта чемерног живота народског. Незаборавља он све то, па се зато и одзива према њима с чуством захвалности. Љубав народња према монастирима о чему нам 1е цел зборитн поред осталог огледа се у помоћи, коГу он монастирима на разне начине указуГе. Као главна карактеристика тога може се обележити: поход, кош из удаљених кра1ева предузимљу благочестиве и побожне душе ка овом или оном монастиру. Да би ово боље осветлили што смо напред рекли навешћемо овде како ови походи бивагу, што надамо се, да хе интересатно знати. Овакве походе предузима1у људи обично пошто летину прераде и овеликим годетима и бивагу или по нарочитоГ жељи посгетиоца, или на позив братства ког монастира, У првом случаГу доставе посгетиоци свогу жељу старешини монастира; ау другом случаГу позову се „гости“ (тако се зову) преко Гедног духовника монастирског кога старешинна монастира изашље. Братство госте обично позива да притекну у помоћ кад има што да се подиже у монастиру, или каква знатнта оправка изврши. Ове Гесени била Ге оваква Гедна знатна госба у монастиру Благовештењу окр. крагуГевачком. Познати рад свога и честнога карактера и заузимања за напредак свог монастира честити архимандрит благовештенски г. Василте кад Ге получио препокрити цркву и монастир цео оправити^ споразумевши се са некнм од знатншх људи и полициском влашћу, одаслао Ге Гедног од братсва у срез Лепенички кош Ге госте позвао, и уговорио дан , када ћеду приспети у монастир. Ево снимак једног писма, кошм од стране настоГатеља позива народ хришћански на ту гозбу: