Pastir

668

Благочестивом , лобожном и љувителном цркви и монастира народу среза Лепеиичког. Наш и ваш монастир Благовештење изнутра и споља ови дана понавља се, а тако и ћелте. Трошкови су око овакових послова тешки а монастирски обични приходи, нису у стању расходе надвладати, или бар од дуга задржатиЗато припадамо вашем христољубигу и позивамо вас у име светог храма БлаговештениГа Богородице, да заповедате са усрдвим и драговољним милостива срца и душе прилогом на час и гозбу у очи Недеље овога месеца 23-ћег доћи да свету цркву обдарите и да се Богу Творцу заГедно у скупа помолимо, и да се као божиГе стадо и провеселимо. Мислим да ће се многи од вас сетити како сте се изгаснили и подписали доћи па ге због неких обште народних и познатих причина и застало: дакле сада можете ваше пређашње обећање испунити. Хтели су нас скупљање овог времена данци (пореза) овог намерења обуставити; но рекосмо: „ко данак лако изда, таГ и у гости може доћи,“ и то нас охрабри. Напоследку шаљемо вам мир, љубав н божи благослов и очекугући с надеждом вас да нам радо дођете. Гесмо ваши доброжелатељи, архимандрит 15. ТулвГа 1869. год. ВаСИЛИЈе, у монастиру БлаговештениГу. (у име свега братства.) И као што обично бива, да се оваГ посланик монастирски свагда Гавља нашре среском старешини, па онда иде у народ, тако Ге и овде учињено. А ево другог писма, како срески старешина г. Коста Маршићанин даге наставлење народу: С вима кметовима и одворницима сељана и варошице у срезу Лепеничком. „Архимандрит манастира Благовештени1а г. Василте изашиље од стране манастира еромонака г. Патша у срез