Pastir

5

ћу рећи: ми носимо вгеру нашу у срцу. Бог Ге В 1 еру у наша срца заеадио. ВГером познагемо ми Бога. Бог оће сам да ми њега познамо. Зато нам 1е Бог дао вгеру. Наша вхера зове се правоелавна — хришћанска. Зато имамо часни крст. — Прекрстимо се са прва три прста. (Ово 1е 1езгра „Кратке науке“ — „вопроеа:“ *) кућнога обучавања. Толико ге доста проговорити дГеци коГа су из куће први пут дошла у школу). Развшање горње задаке. Сад пазите д1ецо, Гаћу вас питати гесте ли запамтили све. Чему ћу 1 а вас овђе учити ? Кош знаде нека устане и каже. Дакле шта ћу Га вас учити ? кажи ти Милошу ? вГеру. Добро си ти пазпо. Сви дигните главу горе, гледа1те амо у мене, и ништа се небогте. — (ДГеца су наша са села обично стидљива, боге се ненозната им стартега, а наГвише свГештеника. — Зато треба с дГецом мекано разговарати, не плашити дгецу, а нипошто тући, или ружити њих. За добар одговор треба диГете похвалити, а ако нше на иитање добро одговорило, ваља му питање опет поновити, па то толико пута, док дгеца незапамте.) Тко хош знаде шта ће те овђе код мене учити? нека устане. Реци ти Раде? вхеру. Реци ти ГЈеро! — Ти Пахо! Ти Васо! — Реците сви скупа то исто. Немохте дхецо, само заборавити, да се вхери треба учити V школи. ДГецо! пазите 1ош: 1а сам вама казао, да ми вхеру носимо у срцу. Сад ћу вас опет пнтати: Гђе носимо вхеру ? кажи ти Станко! — У срцу. Реци ти Милићу! — Ти Богдане! — Ти Ђуро! — Реците сви скупа то исто. То Ге лихепо. Сад знадете сви да ми вхеру носимо у срцу. *) Тако се зову нека рукопиени Катнхизиси овамо по народу. Нрото Шобот дао хе гакав Катихизис штампати год. 1811 мв-. слим у Венецихп.