Pastir

36

Сударагући се с туђим народима и богећи се да га како непревуку и претопе у се, било гезиком било обичашма, наш хе народ одржао љубав према своме хезику, према своме обичаху. И у овом он оста и до данас сталан, па готово и упоран. Дакле Владар — отац; еера ; Гезик и овичаг — ево три главне и особите врлине, кохе наш народ изнесе из дуготраше борбе свохе и кохе и дан данас с особитом љубављу а на велику срећу и будућност своху, храни И Негухе у СВеЖИ МГруДИМа СВОШМ. (Продужиће се.)

Српске Катнхезе на основу сонодалнога катехизнса(Од проте Б. Беговића.) Крст као знаменка вјере. Дхецо пазите. Ха сам овђе казао: да крстом знамену1емо вхеру православну. Шта сам Га казао ? Реци ти Бранко! — (ако нихе тах цихели ставак тачно изказао, ваља катихета да Гош Гедан пут сам разговхетно и споро понови исти стих.) Сад реци ти Бранко то исто. Реци ти Бошко! —ти Душане! — Реците сви скупа то! — Добро/ Крстом знаменухемо вхеру нравоелавну. А шта сам ха вами казивао већ од прихе за „частни крст“ ? Како правимо частни крст? когом руком? (Ако диГете нихе одмах одговорило на прво питање, онда ова даља два питања помажу да разхасне прво пигање, и да опомену дхецу на оно што су од пре већ учили. Ако ли Ге немарно понављање било евега што хе већ учено, и дхеца ее више тога никако и не опомињу 1 онда дГеца нихесу крива! .. Ту непрестахе ништа прече, него свохски поновити пређашњу задаћу о „частном крсту.“ — Па кад хе та задаћа из гроба подигнута и оживела, онда истом доћи на овах горе иредложени ставак о „знаменовању крста.“) Што ли сам вам казивао о „вхери?“ Схећатели се ви наше (1) прве задаће! Од