Pastir

84

спреман, па лриступа к то\ снетињи , то више уди севи нето што помаже. У таквом случаеу поље му 1е одложтти причешће док узвуди у севи право покаГање и душу своГу преклони на довро — постом, мољитвом, пока1ањем. и Према овом не беше ни 1 еднога хркшћанина муђу првим хришћашша, кош се неби побринуо, да пред светим причешћем неучини ма какво довро своме ближњем, нарочито онима, кош су трпели оскудицу и сиротињу, или су за веру свогу потнали тешком гвожђу и тамници — куђи необичноћ При овом етрого се пазило да сваки, кош Ге кога увредио било речима^ било делом, потражн од њега оароштага и да се с њим номири. „Како ћу 1а тражити, како ли изчекивати да се вечна Правда, оличена Љубав — Иеус Христос сгедини самном у светом причешћу и да ме прими у божанствену и дивну дружбу сво1у, кад Га немам тог Гедицства , те дружбе међу браћом свошм,“ говораху први хришћани! И на ова! говор свог свагда одговараху и радом к животом свошм. Тако се, дакле, они спремаху за свето причешће. А како су они приступали к светом причешћу ? По свему овом што Ге до сад казато, лако Ге судити, да ге у њих била жива вера, жива љубав со стрдхомг вожУи/их и к^рок пристг>пдти к светом нричешћу. По уверењу св. Оца Дамаскима они су приступали тако чино и благоговето, како се тек само пожелити може. Како 1е свештеник изговорио речи „со стрдхома вожшмх и Е^рок прист^пите" сваки од верних падао Ге к земљи и чинио три велика метанша, а за тим гледао око себе, да ли нема ко пречи и претежниш, било годинама сгароети или неГакости, коме би требало уступити место да пре приступи к светог таши. А кад Ге кош већ долазио до свештеника и до св. чаше, то се нашре двама крстио , па после св. ташу примао. По примању крстио се изнова, целивао свету чашу и онда се смерно и благопристошо удаљавао. Жене носиле су свагда у рукама белу марамицу у накрс савшену и босиљком накићењу, и