Pastir

148

ии трудба гог ни 1е тешка. Ха сам потпуно уверена да се матере остављаГу те среће само за то, што Ге ни су измериле по вредности. Да 1е тако многе би одбациле ту злу навику, уображену у опште, те не би помишљале на дог киње већ би саме гашле свогу децу. Ал да оставимо на страну срећу и задовољство материнско, с тога што се овде не води говор о матерама, но о основном васпитању или храни детињскоп Може ми се рећи: „да 1е за дете све Гедно, доГила га мати његова или дошља, само да има доста млека и да ге здраво; њему 1 е боље да се дош рад развитка млеком здраве и физички Гаке дохкиње, него ли да се напаГа материнским млеком , коГа и ако би била здрава али 1е хрђаво развита. Хер овде 1е главна ствар да има доста млека и хране, а млеко било материнско или туђе жене, то Ге све-Гедно; овде Ге само питање о храни а о васпитању ни спомена нема.“ А да ли Ге тако у само! ствари? Ха остављам лекарима да суд свог о томе изреку, да ли детињи састав (тело) прима у се храну туђе жене у оног истог мери, у когог и материну где Ге девет месеца провело, док се ни 1е на свет родило, или боље усиева од туђе хране са когом ништа заГедничког нема; не може се никако рећн да ту нечега општега има нити може бити, мени се бар чини да ту ништа не може бити. Ха обраћам поглавито овде пажњу на ово: да ли се састош у храни детињо! за девет месеца прве године само гедна храна, или имаде ли нешто и васпитања ? Да ли 1е догење детета материнским млеком или дошљиним то исто, што и спремање ручка и ужине? У детету се у течаГу девет месеца већ до неког извесног ступња развша разумевање, већ оно почиње да мисли; то лако примећуГе свака мати, коГа дош дете свошм млеком; она вам може у прсте наброгати како и шта разуме дете, а нека деца већ у првоГ години почињу да говоре коГе шта. Дакле дете у течаГу сисања већ Ге кадро да прима у печатке па доиста и прима. Овде 1е реч