Pastir

194

звездама нањ. Од њега су у старо време све руске цркве и монастири узамали цртеже. Небесном светлошћу ознаменовано 1 е место где ће се дом царице влахеринске направити, с когом ге загедно и цртеж и изгледпна њена показана овим св. људима о свештенослужптељима, над когим се Ге местом старозаветно чудо Гедеоновог руна показало. Таинственим гласом пзображења распетог Спаса вар1ажском кнезу Снмеону опредељена ге била дужина, ширина и висина овог храма. Златним свогим поГасом мерио Ге он ову, кога ге загедно са венцем свогим кнежевским и другим украсима златним и драгоценим подарио поменутом изображењу. Ови су украси АнтониГем преподобним на украее и грађење овог св. храма дати. Живостас 1е њен главни седмобо1ни подломагући се под шногпм златом, драгим каменом, диГамантом, саФиром и рубином, коГе се тек из тисућу и Гедне ноћи могу поњати , ко1и необични блесак од себе пушта1у овом полумрачном зданигу, напуњеном та 1 анственошћу, чудноватошћу и одвлачећи душу уображеним пољама (слисегским) рагским. Изображења су скоро сва по старом грчком начину ограђена, коГа од многих утрпаних украса, прекомерне висине , тамноће и потавнелости своге скоро се и невиде и о њима не могу ништа ни казати. Више царских двери велико прекрасно изображење царице небесне влахеринске, виси сво у драгом камену, бнсеру, дигаманту и злату, коГе у овом пола-тамном храму као преодница и данпца пред излазећим сунцем светљаше се. Она се само може уобразити са свошм светлећим драгпм камењем, кад се песма наша народна прочита, коГа описуге злаћану сини1у, на синиш савиГену гуГу (цара змпшког) коГа у зубима драги камен држи, покра! ког се видн вечерати, у по ноћи као у по дана; или басну цара змишског лежећег у подземном свету на драгом камењу, на коме 1 е круна од драгог камена, те се светли у црноГ земљици, као сунце на црноГ земљици. Светлење Ге ово чудновато, кога га у мом веку први пут видех. Ово се изображење спушта побожном народу да га целу1е. С десне Ге стране велико изображење равно-апостолног св. кнеза Владимира сво у злату и диГамантима. Ниже њега Ге први архиђакон Стеван великомученик, такође сав у злату и дтамантима, само мало мањи. 1ош многа изображења, ко1е би ми требало много времена да само поброшм. На северноГ страни у углу стари сребрни кивот напуњен Ге разним честицама светих мошти печерских, а на десног илп 1ужноГ први основатељ лавре преподобни Теодосиге , њега се братига ниГе хтела лишавати и при молитвама, те га донесу овде из даљних дећина у кошма се нашре налазио. Он Ге по речима Нестора